Puzzlerojc
ogledalo s golom saškom
znaš li razliku između ogledati se i zrcaliti se, saška? ti se ogledaš, tvoj odraz se zrcali.
u ogledalu ne vidiš vrh svoje glave ni stopala od gležnja. stojiš u hodniku dok ne pomodriš od hladnoće.
nokti su ti ljubičasti. grudi ti izgledaju kao da ih je netko prišio na torzo. to je zbog dječačkog lica. ispod pupka si obrijana i vidi ti se klitoris. tvoje oči zbunjeno gledaju. ramena su ti opuštena. kroz tanku kožu se naziru žile. saška zašto plačeš u ogledalu, što će reći ljudi?
viđenje lorenca b. kapetana duge plovidbe
imala je mršava dječja bedra i prćaste guzičice. volio sam žene s jakim listovima i za glavu više od sebe, ali na nju tako krhku, stalno mi se dizao. kad bi bila ljuta i ne bi mi dala, cvilio sam iza njenih leđa kao pas. mišice i bedra bili su joj modri od mojih stisaka. pripijala se uz mene noću poput djeteta i njuškala me. prvu godinu jebali smo se tri puta dnevno. kasnije sam joj postao pregrub. varala me s prijateljicom.
Kućna pravila
živi li u parku vitturi još uvijek onaj ćuk?
prije sna, pjevala sam sestri. mislila sam da to dobro radim, vikala sam i vjetar je kotrljao moj glas preko šahti niz usku ulicu.
kasnije bih još dugo gledala u čudan reljef štukature na plafonu. a onda bi se javio taj ćuk. njegova ću pune samoću, a tišine među njima nadijevaju jezu.
tajan kao noć u parku. tajan kao staro groblje u parku. iz duplje neke pinije koja nestvarno visoko čuva naprsle šiške pune naše čežnje.
crkveno zvono, pa ćuk, pa zvono. i ponekad, nad pinijama, nisko proleti avion. to je noćni let za mjesec. s tim zvukom slijećem u san.
najednom sam razvila ljubav za jako slatko i suho voće. za bademe i med. za ćupove pune šećera, kave i začina. za korice limuna i crni papar.
živjela sam od grožđica i smokava, močila sam prste u rum i lizala jagodice, krišom. udisala sam požudno miris duhana iz lule. miris paste za cipele. miris tamnozelene boje za drvo.
drhtala sam sama između zidnih tapeta i kredence.
slabu hranu nisam htjela ni kušati: samo repove rakova, samo datulje, školjke i cimet.
za poljubac sam jedva dočekala trinaestu.
Mamasafari (i ostale stvari)
Vrag & sloboda
S vragom sam se našla u osam ispred džamije na Galati i on je odmah počeo pričati o slobodi na način zbog kojeg sam pomislila da je urednik nekih novina ili diplomat.
U gradu si u kojem postoji baš sve i ne poznaje te baš nitko, jesi li spremna uzeti to, pitao je.
Ali ja nikad nisam sasvim spremna i nikad me nije zanimalo sve.
Vrag zakoluta očima, odvuče me u prvu mehanu, pa u sebe trpa delicije s menija: janjeće i pileće kebabe, punjene patlidžane, japrak-sarmice, rakiju od anisa, ananas na štapiću, paprike s orasima, crni čaj i bademe na ledu, školjke, čorbe, ključali humus, marinirane skuše, bureke i baklave, goveđe salame i sufle vulkano, ovčji sir s nanom, pa džigericu i nekoliko kocki šećera.
Mora da si jako gladan? pitala sam uviđavno. A vrag uzme štrkljavog konobara očalinka, umoči ga u jogurt i zagrize, ispljune naočale, zadovoljno podrigne i kaže: Uzmi sve što ti život pruža.
Ali ja nikad nisam sasvim spremna i nikad me nije zanimalo sve.
Standardan život
Kava i voda. Vijesti pregledane na brzinu, vješanje mokrog rublja, odlazak u trgovinu. Volim rutinu, ima ritam.
Standardan život je ugodan dan bez fabule.
Razmičem zavjese i već sam blizu prvim gostima na vrhu restorana, izgleda kao da doručkujemo na istoj terasi.
U prolazu kucnem na prljavo staklo grlici na odvodnim cijevima i spustim joj kruh. Šetnje su duge i u stan uvijek donesem nešto novo, stvari koje ću zapisati i tako zadržati; knjigu ili presnimljen turski film s engleskim titlom, i namirnice.
Zatim: fotografije prolaznika, jer u gradu su ljudi ono što je u prirodi voda.
Strankinju ponekad tješe i osmijesi trgovaca (da to su zagrljaji među nepoznatim ljudima).
Kada grad predahne i terase se isprazne, a noć ispuni bijelim pticama, širim prozore, brojim udarce krila. Volim rutinu, ritam.
Add comment