Eliseo Alberto de Diego

Eliseo Alberto de Diego, Lichi (Arroyo Naranjo, Kuba 1951), oduvijek je sanjao da će postati pijanist i osvajati šahovske turnire. Studirao je novinarstvo u Havani. Do 1990 živio je i radio u Havani, a tada je emigrirao. Trenutno živi u Meksiku. Bio je glavni urednik časopisa El Caimán Barbudo (Bradati kajman) i Cine Cubano. Do danas, napisao je devetnaest filmskih scenarija, među kojima za filmove Guantanamera, El elefante y la bicicleta (Slon i bicikl) i Cartas del parque (Pisma iz parka). Na Kubi je objavio knjigu pripovijetki La fogata roja (Crveni krijesovi), 1983, za koju je dobio nagradu “Premio Nacional de la Crítica” (Državnu nagradu književnih kritičara) i tri zbirke pjesama Importará el trueno (Važan je prasak), Las cosas que yo amo (Stvari koje volim) i Un instante en cada cosa (Jedan trenutak u svakoj stvari). U emigraciji je tiskao raspravu Informe contra mí mismo (Izvještaj protiv samoga sebe), 1997, ovjenčanu nagradom “Gabino Palma”, nakon čega mu je zabranjen povratak na Kubu. Objavio je romane La eternidad por fin comienza un lunes (Vječnost napokon počinje jednog ponedjeljka), 1992. i Caracol Beach, 1997, za koji je dobio “Premio Internacional Alfaguara de Novela” (Međunarodnu nagradu Alfaguara za roman) 1998. godine.